Vurda se dobija cedjenjem kisalog mleka. Nakon previranja od približno mesec dana, zajedno sa paprikom, dobija se veoma kvalitetan proizvod, pomalo kisalog ukusa. Obeležje je lužnićkog kraja, a može se sresti i u pirotskom kraju.

Kačkavalj je kao sir iz ovčijeg mleka imao značajnu ulogu u unutrašnjoj i spoljnoj trgovini zemalja Evropskog jugoistoka. Opis izrade kačkavalja, odnosno sireva koji se dobijaju iz ovčijeg mleka sličnih kačkavalju, pominje se u vrlo starim zapisima. U pirotskom kraju prerada ovčijeg mleka u kačkavalj uvedena je sedamdesetih godina XIX veka. Proizvodnja je povezana sa ovčarenjem Cincara po pašnjacima Balkana i interesovanjem trgovaca iz Soluna za plasman proizvoda iz ovčijeg mleka.

U literaturi postaje različiti opisi izrade kačkavalja u našoj zemlji, ali su izvorno svi povezani sa bačijanjem i preradom ovčijeg mleka na bačijama. Tu je dobijan najbolji kačkavalj poznat u trgovina i obeležje je stočarenja na Staroj i Suvoj planini.

Opisujući organoleptičke osobine kačkavalja Pejić (1956) navodi da kačkavalj ima glatku elastičnu koru, koja postepeno prelazi u testo. Kod starijih sireva kora i testo ispod kore imaju staklastu boju. Testo sira je slamnožute boje i po pravilu je kompaktno, monolitno i bez šupljika. Ukoliko ima šupljika, ne dozvoljava se više od nekoliko šupljika veličine sočiva, koncentrisanih prema sredini sira. Kod zrelog sira testo je prijatnog ukusa, krto i ljuspasto sa nešto pikantnosti. Testo zrelog kačkavalja je uvek natopljeno mašć'u i ima specifičnu strukturu, koja je rezultat specifičnog načina proizvodnje

Specifična tehnologija ovog sira, prilagodjena južnim predelima, i visoka svojstva kvaliteta daju prednost kačkavalju nad drugim vrstama sira, a naročito u predelima žarke klime, što ističu autori koji su proučavali kačkavalj. Rimar (1932) smatra da je pri izradi kačkavalja manji rizik od kvara, pošto parenje sirne mase pre stavljanja u kalupe ima ulogu neke vrste pasterizacije, a time se obezbedjuje pravilan pravac fermentacije.

Privredni značaj proizvodnje kačkavalja na Suvoj i Staroj planini može se sagledati iz količina sira koje su proizvedene i izvežene po godinama. Prema navodima Jovanovića (1909) po približnoj proceni izveženo je 10, pa i više vagona kačkavalja iz Pirotskog okruga. Kasnije je zabeleženo širenje ovčarstva pa je u trećoj deceniji dvadesetog veka na ispašama Stare i Suve planine ispasano oko 250.000 ovaca. U periodu od 1935. godine do 1939. godine iz naše zemlje je izvoženo prosečno 160 vagona kačkavalja. Kačkavalj je izvožen na tržišta Istanbula, Kaira i Amerike.

Pirotski kačkavalj je obeležje prostora istoćne Srbije. Kao što je rečeno ovčari na Suvoj i Staroj planini su naučili kačkavaljdžijski zanat krajem devetnaestog veka s ciljem da poboljšaju privredni doprinos vlastitog ovčarstva. Istorijski gledano, sve je počelo u devetnaestom veku, a nastavilo se i u dvadesetom veku. Društveni uslovi i prilike u tom razdoblju su najprikladnije razvoju ovčarstva. Kvalitet ovčijeg mleka, koje se dobija na pošnjacima ovog kraja, dao je izuzetne osobine kačkavalju. Poznat kao Pirotski kačkavalj, nema sumnje, afirmisao je Pirot i privredu istočne Srbije. Danas je smanjeno interesovanje za gajenje ovaca, pa se samim tim smanjila i njegova proizvodnja i kvalitet. On danas za svet nije više interesantan kao što je to bilo u devetnaestom veku. Medjutim, to ne znači da mu se stari značaj očuvanjem kvaliteta ne može povratiti. Obnavljanjem tradicionalne proizvodnje može se kačkavalju povratiti mesto na tržištu koje mu pripada. U osnovi obnove savremene proizvodnje kačkavalja je obnavljanje stočnog fonda na planinskim područjima oko Pirota. To je najteži deo posla u lancu dobijanja kačkavalja. Bez interesa države Srbije nije moguć'e reorganizovati savremeno stočarstvo. A kačkavalj, koji se danas proizvodi od mleka drugih životinjskih vrsta, nosi samo ime kačkavalj, ali ne i karakteristične organoleptičke osobine i imidž kačkavalja koji se proizvodio od mleka pirotskih ovaca tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka.