Jonas Gardell o Isusu

Švedjanin Jonas Gardell je homoseksulalac i komicar ali i pocasni doktor teologije univerziteta Lunda - najstarijeg univerziteta u Skaninaviji. Pre nekog vremena je izdao knjigu sa svojim razmišljanima o Bogu a zatim i knjigu o svojim mislima o Isusu. Neke njegove ideje zaista vredi procitati i dobro razmisliti o njima. Izmedju ostalog: Isus je bio jevrej. Vecina jevreja su kratki, crnokosi i crnoputi, ipak kada gledamo slike i statue Isusa njega oslikavaju kao jednog belog coveka visokog, lepog izgleda sa zdravom kosom i zubima. Na nekim slikama cak sa plavim ocima. Vecina skeleta koji su pronadjeni iz doba Isusa pokazuju nedostatak gvožda i proteina, lobanje cetrdesetogodišnjaka cesto imaju mali broj zuba u glavi. Život je bio grub i ljudi su umirali mladi. Samo jedan manji broj je uspeo da doživi svoju 25:i rodendan. Kada je Isus poceo da drži pridike bio je oko trideset i vec je bio stariji od vecine. Ipak ljudi žele da vide Isusa kao mladog lepog belog coveka sa bujnom kosom i zdravim zubima. Prema Jonasu Gardellu Isus bi trebalo da bude "kratak covek tamne boje kože koga je vreme obeležilo zbog siromaštva i skitnje". Da se podsetimo, istorija je kao i verske knjige, biblija, koran pisana od ljudi. Jedino što danas sa sigurnošcu možemo da znamo je da je jedan jevrejski propovednik sa imenom Joshua bio prikovan na krst kao i mnogi osudenici u to doba. U to doba to je bilo jedna od uobicajenih kazni i mnogi su tako završili svoj život. Ostatak su sve puka prepricavanja i nagadanja. Po nekima Isus je progrlašavajuci sebe Božijim sinom stavio na presto i time ugrozio tadašnju vlast i zbog toga bio osudjen na smrt. To može da se uporedi kao sto je u današnje vreme Al-Qaida i Osama Bin Laden ugrozila svetski poredak i vlast i time zaradila osudu. Ceka se samo na izvršenje kazne. Takozvani Božiji sin Isus nikada nije radio pa je najverovatnije bio siromašan i živeo kod svojih roditelja. Cinjenica je isto da se Isus nikada nije ženio i da se družio samo sa muškarcima. Pošto je umro na krstu ocigledno je bio smrtan i svemocni Bog mu nije puno pomogao. Po tome gledano... svi smo mi Božija deca: smrtna i kratkog veka. U današnje vreme, ako neko pocne da tvrdi da ima razgovore sa Bogom, njega teramo u ludnicu. Kada je prvo Isus a potom i Muhamed to isto tvrdio njih su proglasili svecima i prorocima... Zašto? U cemu je razlika? Još jedna protivrecnost.