Marija Montessori 1870-1952
Marija Montessoru na Wikipediji
Marija Montessori je prva zena doktor u Italiji u vreme kada je zenama dosta puteva u drustvu bilo zatvoreno. Za mnoge ljude Marija Montessori i Montessoripedagogika je skolski materijal koji je ona konstruisala u pocetku 1900 godina ali velicina ove nadarene zene nije bila samo u tome.
Marija Montessori je imala holisticki pogled na svet i drustvo i bila je ubedjeni pacifista sto se nije svidelo fasistickom vodjstvu u vreme Musolinija. U svom radu sa zaostalom decom ona je uskoro uvidela da problem dece nije medicinske nego pedagoske prirode i da se njihovo stanje moze znacanjno poboljsati intelektialnim stimulansom. Marija Montessori je razvila pedagoske metode i materijal da pomogne deci i uspela je preko svih ocekivanja. Intelektualni i emotivni razvoj dece je bio zapanjujuci i ljudi su poceli da dolaze iz raznih krajeva sveta da vide to cudo. Marija je odlucila da proba svoju pedagogiku i na zdravoj deci. Njena pedagogika se zasniva na pomnom posmatranju dece i decijeg razvoja. Metode rada su razvijene postepeno kao odgovor na potrebe i interesovanja dece. Pedagogika se zasniva na filozofiji da su sve individe znacajne i da je sve povezano na zemlji i univerzumu. Pri kraju svog zivota nominovana je za Nobelovu nagradu za mir. Od kako je 1907 otvorila kucu dece "Casa Dei Bambini" u Rimu ona je nastavila sa radom i nadogradjivala sebe i svoju pedagogiku i ostavila znacajan uticaj na danasnju modernu pedagogiku sveta. Njena pedagogija se danas nalazu izmedju ostalog u pedagogiji skolstva Norveske i Svedske.
Iskoristi deciju senzitivne periode
Marija Montessori je znala sto svaki roditelj primecuje - da su sva deca radoznala, puna istrazicackog zanosa i zeljna da probaju i nauce nove stvari. I upravo kao svi roditelji sveta primetila je da zainteresovanost dece varira sa godinama i zreloscu. Takodjer je primetila da se zainteresovanost menja prema jednom kalupu, koji je isti kod sve dece. Od najranijih interesovanja da jedu sama, da se nauce da hodaju, govore, do zainteresovanosti za citanje, matematiku, svemiru i tako dalje. Ona je pronasla da su deca u toku svojih raznih stadijuma sazrevanja posebno lako prihvataju razne vrste saznanja. Ona je primetila vrednost u tome da treba iskoristiti tu posebnu zainteresovanost dece u tim osetljivim "senzitivnim" periodima koje je ona nazvala.
Sloboda da biras:
Ona je otkrila da:
Montessori materijal je dobra pomoc u ucenju...
Da bismo mogli da susretnemo potrebu deteta za aktivnostu i motoriku Marija Montessori je razvila materijal za razlicite stupnjeve sazrevanja i pravaca interesovanja. Materijal nije najvazniji u Montessori pedagogici ali je vrlo dobra pomoc.
U montessori sobi ima materijala za prakticno, intelektualno i umno vezbanje. Sve od kräme za cipele i krpe za ciscenje, do osmisljenog materijala kojim se trenira logika, matematicko razmisljanje. Materijal koji trenira sposobnost pisanja, jezicku sposobnost i gramatiku. Ali i stvari kojima dete trenira vid, sluh, miris, ukus i osecaj.
Ideje Marije Montessori o ucenju nas savetuju da idemo od konkretnih vidljivih primera do abstraktnih primera. Matematicki materijal daje detetu ocitu svesnost o brojevima i osnovnim matematickim operacijama. Kada dete razume jedan momenat vreme je da ostavi materijal i da resi zadatke apstraktnim putem.
Tako reci sav materijal ispunjava vise funkcija. Cesto mala deca rade senzorski sa njim a kasnije starija deca koriste isti materijal za intelektualno razumevanje.
Vecina materijala je samoispravljajuce, deca dobijaju zadovoljstvo da sama vide da su uspenso resila jedan zadatak.
... I dobra pomoc pri vaspitavanju.
Sav materijal je od dobrog kvaliteta i ima ga samo u jednom primerku.
Sav materijal ima posebno mesto u sobi. Oni koji su kortistili materijal su odgovorni da ga lepo i uredno vrate na svoje mesto.
Deca se uce respektu i uvazavanju jedno drugoga. Ako je jedan materijal zauzet, strpljivo cekaju na svoj red ili se dogovore o saradnji.
"Pomozi mi da uradim sam."
To je jedna misao, koja se zasniva na cinjenici da niko ne moze drugoga da nauci nesto. Mozda je potrebna pomoc prilikom ucenja, ali samo ucenje mora svako da uradi sam na svoju ruku.
U jednoj Montessori grupi zadatak ucitelja nije pre svega da prenosi svoje znanje vec da posmatra decu, primecuje potree deteta i da im daje stimulans koji odgovara uzrastu, zreloscu i interesovanju svakog deteta ponaosob.
Ucitelj prica, opisuje, stimulise na diskusiju nova pitanja. Pokazuje gde se znanje moze naci i kako se materijal koristi da vi dao svrsishodan trening. A posle je na detetu da radi samostalno sa svojim zadatkom.
Sva ne neophodna i netrazena pomoc je sprecavanje deteta u razvoju.
Montessori vrtic je uzbudljiva i stimulativna okolina.
Ukoliko dodjes u posetu u jedan Montessori vrtic bit ces ocaran aktivnostima koje su u toku.
Ovde ces videti da deca izmedju 3 i 7 godina mese, peku, ciste cipele, spremaju stol i rade mnogo drugih prakticnih aktivnosti. Ali ces sresti i decu koja sa pomocu stapica ili perlica savladavaju osnove matematike. Mozda ce te iznenaditi da jedan trogodisnjak sa velikom koncentracijom pravi mozaik delova sveta, ili da jedan cetvorogodisnjak sa velikim entuzijazmom trenira pisanje. Mozda je tebi cudno da jedan petogodisnjak govori o aznim vrstama trouglova i krugova.
U slobodnoj kreativnosti deca dobijaju izliv za svoju fantaziju.
Ne pomazuci decu bez razloga, nego ih pustajuci da samostalno i slobodno experimentisu, probaju i sticu iskustva kroz razne oblasti mi uklanjamo prepreke koje mi odrasli obicno stavljajmo deci u njihovom prirodnom razvoju.
Tako da to sto vidis u Montessori vrticu je primer sta se desava kada u ispravnom okruzenju i sa pravim stimulansom damo decjim prirodnim resursima mogucnosti da se razvijaju. Videt ces da deca moze puno vise nego sto mi odrasli mislimo.
Sloboda, Odgovornost, Uvazavanje, Samopouzdanje:
Ukoliko posetis jedno montessori odeljenje u osnovnojskoli, naci ces okruzenje bez katedre i tradicionalnih klupa. Naci ces ucenike koji rade samostalno ili u grupi za stolom ili na podu. Na vitrinama uz zidove okolo ima dosta radnog materijala.
Bas kao i u predskojskom vrticu svaki ucenik bira sam svoju aktivnost. Sloboda da radis samostalno znaci da ucenik radi aktivnost koju zeli koliko dugo zeli. Moze da se koncentrisu na istu oblast ceo dan. Ali sloboda postalvja uslove da deca imaju odgovornost da predju sve oblasti u terminskom planu. To im znaci postalvja zahtev za planiranjem i procenjivanjem.
Sloboda uslovljava preduslov da se uzima obzir prema drugovima u svom okruzenju.
