Govor Cedomira Jovanovića na vr. sednici Skupštine Srbije
"Poštovani gospodine predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Koštunica, clanovi Vlade, danas politicari u parlamentu govore o istoriji tražeci u njoj opravdanje za ovo što proživljava Srbija i što proživljavaju naši gradani u njoj u ovom trenutku.
Državnici govore o buducnosti i preuzimaju odgovornost. Želeo bih da je veceras više državnika u parlamentu Srbije, a manje politicara. Ne mogu da preuzmem odgovornost za sve ono što nas je suocilo sa ovako velikim i strašnim istorijskim porazom.
To ne može da uradi ni poslanicka grupa LDP. To ne mogu da urade ni oni gnevni ljudi koji ruše grad u kom mi zasedamo verujuci da tako brane Srbiju i Kosovo u Srbiji, iako ce se stideti jednog dana kao što se danas stide mnogi koji su to cinili pre njih. Mislim da moramo imati snage da veceras gradanima Srbije pošaljemo poruku o Srbiji buducnosti i da istovremeno moramo imati snage da sagledamo sopstvene propuste, kako bi, konacno, buducnost našeg naroda i ove zemlje prestala da bude ružna slika prošlosti koju smo proživeli.
Nije ovo naš prvi poraz. Na žalost, puno ih je za nama. Ovaj poraz možda najviše boli, zbog toga što se kroz njega prelama tako puno nepravde, tako puno surovosti i zbog toga što se svako od nas oseca žrtvom, ali i zbog toga što kroz ovaj poraz svako od nas mora da plati cenu za greške koje naša država je cinila u vremenu koje bi da zaboravimo, ali koje se ne može izbrisati. Umesto tog zaborava potrebna nam je hrabrost za suocavanje sa jednom pogrešnom politikom.
Ta pogrešna politika nas danas obavezuje na promene. Culi smo dosta toga u govorima i predsednika Vlade i predstavnika stranaka koje su u prošlosti vodile ovu zemlju. Sam sam u jednom trenutku bio deo vlasti u Srbiji. Verovao sam da cemo moci da ispravimo greške koje smo nasledili od svojih prethodnika. Verovao sam da možda možemo da vratimo Kosovo u Srbiju, ali sam isto tako bi siguran da se Kosovo nece vratiti u Srbiju ukoliko se Srbija sama pre toga ne promeni. Ne može se braniti interes Srbije tako što ce se svakog dana društvu nuditi izgovori i opravdanja, umesto spremnosti da se to društvo menja.
Pre godinu dana smo ovde razgovarali o planu Martija Ahtisarija. U julu mesecu smo razgovarali o vladinoj platformi. U decembru mesecu o vladinom odgovoru na kraj pregovora. Danas razgovaramo o još jednom dokumentu koji vlada nudi parlamentu, ali i u jednom i u drugom i u trecem slucaju, kao i u brojnim prethodnim, mi smo uskraceni za to jednostavno pitanje spremnosti da se preuzme odgovornost za jednu politiku. Ne postoji društvo na svetu koje je u tako dubokoj agoniji, a da pri tome niko od onih koji su preuzeli odgovornost za vodenje tog društva nije spreman da izade pred gradane i kaže istinu. LDP nije došla danas ovde u parlament da bi skupštinu delila. Nije došla u parlament da bi sipala so na ranu onima koje tako boli ta kosovska nepravda.
Došli smo u parlament da kažemo da smo spremni da preuzmemo odgovornost za buducnost ove zemlje i da verujemo da ce u tom vremenu koje je pred nama Srbija biti sposobna da novim vrednostima, boljim idejama izgradi sebe toliko lepom i kvalitetnom da ce biti moguce realno poverovati u drugacije veze Kosova i Srbije. Ovde u parlamentu možemo da govorimo o Kosovu kao o temelju našeg nacionalnog identiteta. U parlamentu možemo da govorimo o Kosovu kao politickom motivu bez koga nema naše politicke zajednice. Svako ce na svoj nacin biti u pravu. U parlamentu Srbije ne smemo ponoviti onu grešku koja je toliko puta do sada ponovljena. To što se desilo juce na Kosovu, to moramo posmatrati kao posledicu grubih propusta, slabosti i nemoci koja nas je na kraju suocila sa tako dubokim istorijskim porazom.
Svaki narod je na svoj nacin bio suocen sa dilemama sa kojima se suocava danas Srbija. Svaki narod je odgovorio onako kako to danas predlaže parlamentu Vlada Republike Srbije. Tacno je, gospodine Koštunica, ne postoji ni jedna država koja bi se složila sa postupkom kome je izložena Srbija 17. februara, dakle juce. Isto tako je tacno da se po nekim drugim pitanjima na žalost Srbija toliko razlikuje od svih drugih država. Danas je medunarodno pravo na našoj strani i povelja UN i helsinški dokument i Rezolucija 1244, ali, na žalost, toliko puta do sada smo zaobišli svoje medunarodne obaveze i bili nepravedni prema drugima, da su i drugi osetili tu slobodu koju smo mi nekada davali sebi i pogazili to isto medunarodno pravo na koje se danas pozivamo.
Osam godina Srbija ne može da se promeni i tokom tih osam godina Srbija kvari svoju medunarodnu poziciju. Nismo dobili odgovor na nekoliko teških pitanja. Kako je moguce da smo izgubili sve istorijske i tradicionalne partnere i zaštitnike? Kako je moguce da danas Francuska, a kojoj smo podigli Spomenik zahvalnosti ovde u našoj prestonici, ima više razumevanja za albanski narod, a ne srpski? Kako je moguce da više razumevanja za Albance imaju Englezi, ciji je kralj izvukao mac iz svojih korica u Prvom svetskom ratu i rekao da ga nece spustiti dok Srbija ponovo ne bude slobodna zemlja? Kako je moguce da kolevka demokratije, koja je bila inspiracija mnogih politicara ovde u Srbiji, a mislim na Ameriku, danas ima tako argogantan stav prema nama i zbog cega je to tako?
Ta pitanja su dobila svoje odgovore i svako od nas u sali ih zna. Odgovore koje smo dužni da damo gradanima Srbije vidimo u buducnosti pred nama i pitanjima koja su nasledena. Na kakav nacin Srbija može da utice na kosovsku stvarnost? Da li ponavljanjem fraze da je Kosovo lažna država? Zašto se bavimo lažima? Nažalost, Kosovo je nesrecna istina za Srbiju, tužna, tragicna, ali je istinita.
Da li možemo da verujemo da ce zakletve i pozivanje na mitove biti dovoljno racionalno uporište za onaj željeni ishod na koji Srbija ima pravo. Mi nikoga danas ne optužujemo. Mislim da je dovoljan teret odgovornosti od koje su mnogi pobegli veceras u ovoj raspravi i da na to ne treba trošiti reci. Tražimo spremnost da se hrabro pogleda vreme koje je pred nama i da se Srbiji pošalje poruka da ce u tom vremenu ona biti oslobodena onih predrasuda i grešaka koje su tako skupo koštale i koje su ispostavljene na kraju u jucerašnjem danu.
Kao što Srbiju boli Kosovo, hrvatske Srbe boli Knin, bosanske Srbe boli Sarajevo, Bošnjake boli Srebrenica, da ne nabrajam dalje sve te užasne ishode politike koja je zapoceta pre 20 godina. Mi se sa tom politikom nismo rastali. To u naše ime nece uciniti niko. To moramo da uradimo mi sami.
Dobro je, gospodine Koštunica, što ste makar u jednoj recenici apelovali na mir u zemlji. To je ono što nam je danas potrebno i potrebni su dogovori, ali se dogovori ne mogu praviti sa idejom da se ne postavi pitanje odgovornosti za ono što se desilo i ono što nas je dovelo u ovakvu poziciju, i ne mogu se dogovori praviti bez ambicije da se Srbija konacno promeni. Vaša odluka da povucete ambasadora iz SAd je bolja od odluke da prekinete diplomatske odnose sa SAD, ali svi znamo da cemo pre ili kasnije morati da krenemo onim putem kojim je Srbija vec jednom krenula 5. oktobra 2000. godine, putem povratka u svet i zbog toga ne možemo da se pomirimo sa onim tackama vašeg predloga parlamentu kojem se Srbija konfrontrira sa Evropom.
Ne postoji druga Evropa od one na koju smo upuceni i koliko god to bilo teško, mi u ovom trenutku moramo imati snage da sa tom Evropom razgovaramo. Na to nas obavezuju oni ljudi koji su ostali da žive na Kosovu, oni ljudi koji su poverovali da više sigurnosti i srece treba da traže u takvom i takvom Kosovu, jer su videli kako su prošli oni koji su krenuli pre njih putem Srbije 1999. godine izvršili na periferiji naših opština i gradova, kao gradani drugog i treceg reda.
Spremni smo zajedno sa vama da radimo kako bi ovu zemlju promenili. Niste nam potrebni vi, gospodine Koštunica, niti vi, gospodine Nikolicu, da bi mi mogli da kažemo da je za nas neprihvatljiva jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. Mi to ne pravdamo frazama. Za nas je to neprihvatljivo zato što smo svesni velike istine. Nema srece na Kosovu bez pomirenja srpskog i albanskog naroda.
Kao što smo toliko puta do sada bili protiv jednostranih postupaka Beograda, danas smo protiv jednostranog postupka Prištine. Za nas je to što se juce desilo veliko poniženje. U tom poniženju, pored te albanske jednostranosti ima tako puno te pogrešne politike koja nas je uništavala prethodnih 20 godina i koja još uvek ima hrabrosti da od gradana Srbije traži razumevanje. Ne pristajemo ni na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ni na poruku Vlade, da se vlade u Srbiji menjaju, da se Srbija smanjuje, da srpski narod gubi svoje istorijske prostore, ali da politika koja to proizvodi opstaje nekažnjena i ambiciozna, cak i više nego što je to bila do juce. Nažalost, to je predlog mera koje mi prepoznajemo u onome što je Vlada prosledila parlamentu.
Moramo da razmišljamo o svetu. Srbiji je mesto tamo, Srbiji je mesto u EU i Srbiji je mesto onakvo kakvo ona do sada nikada za sebe nije mogla da kaže - mesto na Balkanu, u kojem nece biti izvor kriza, žarišta, nesposobnosti, nespremnosti, vec hrabrosti i odlucnosti da sama pogleda u sebe. Nisu nam potrebni ni Rumuni, ni Bugari, ni Makedonci, nije nam potreban ni Kipar da bi shvatili koliko smo sami. Niko nas nije zaštitio. Neki su priznali Kosovo. Oni koji ne osecaju potrebu za tim, to nikada nece ciniti. Srbija se sa tim nece pomiriti, ali nažalost, ta nepomirljivost nece zaustaviti proces propadanja Srbije i o tome treba da razmišljamo. Najmanje mislim na dalji gubitak teritorija. Mislim na nestanak života. Moramo razmišljati i o svim onim ljudima koji na Kosovu danas žive i koji od Srbije ocekuju razumnu politiku.
Mitinzi ce proci, i 1999. godine sam bio u stranci koja razbija. Neka mi neko kaže na kakav nacin ce se problem rešiti, pa cu ja biti prvi koji ce baciti kamen u prozor LDP. Svi vrlo dobro znamo da to nije tacno. Neka ovi dani koji su pred nama budu dani naše spremnosti da se pomirimo, ali ne sa politkom koja nas je uništila, nego sa cinjenicom da su Srbiji potrebni državnici i buducnost, a ne politicari i istorijska opravdanja. Mi želimo da se dogovorimo sa Albancima i verujemo da su promene u Srbiji put do tog velikog dogovora. Jednostrana nezavisnost je za nas neprihvatljiva jer ne donosi ništa dobro Kosovu, a politika koju nam danas Vlada nudi je politika alibija i nespremnosti sa kojom mi ne želimo da se mirimo i na koju necemo pristati. Onima koji razmišljaju o mitinzima, njima predlažemo da raspišu izbore, jer verujemo da u ovoj zemlji ima dovoljno snage, potencijala i hrabrosti za život u buducnosti, umesto bežanja u prošlost, na koju kao da smo osudeni voljom politicara koji danas nemaju hrabrosti cak ni da se osvrnu na tu prošlost i kažu gde su u njoj pogrešili.
Svako ko želi da menja Srbiju može da racuna na našu podršku, svako ko želi da razgovara sa Albancima može da racuna na našu podršku. Onaj ko od nas ocekuje da se pomirimo sa takvom politikom kakvoj smo bili izloženi juce, neka ne kuca na naša vrata. Onaj ko racuna da cemo se povlaciti pred tim postupcima i prelaziti preko licemerja Vladine politike, neka pogleda kako smo odgovorili svaki put do sada na nešto takvo.
Mi cemo danas braniti svoju politiku u parlamentu i na kakav nacin necemo pružiti podršku jednoj i drugoj iskljucivosti. A Kosovo, Kosovo je toliko puta do sada stradalo, da ce ovo stradanje njegov znacaj uciniti vecim, a ljudi na Kosovu, oni neka oproste svojoj zemlji koja je bila nesposobna da njihov život ucini vrednijim, a samu sebe znacajnijom. Hvala. "