Razmišljanja: Predsednički izbori 2008 - Finale
- Boris Tadić [Demokratska stranka]
- Tomislav Nikolić [Srpska radikalna stranka]
Posle večerašnjeg dvoboja na RTS, ostao mi je utisak da od dva zla uvek treba izabrati manje. Tadić možda nije pokazao željene rezultate za vreme svog mandata, ali mora da se uzme u obzir i pod kojim je uslovima radio. Uveren sam da niko osim pokojnog Zorana Djindjića ne bi postigao više. Tomislav Nikolić po ovome što je pokazao u svojoj izbornoj kampanji nema vizije za budućnost Srbije. On meni ostavlja utisak čoveka zapletenog u mrezu prošlosti. Ovaj čovek ne može da vodi jedan narod u budućnost. Podseća me na glavate komuniste iz Titovog doba, pun parola i povika na izdajice naroda. A da podsetim, najveće zlo svome narodu učinili su baš ti koji su vikali na druge da su izdajice. Srpski komunisti su izdali svoj srpski narod i interese srpskog naroda u ime Jugoslavije. I Hitler i Staljin su dizali poviku na izdajice naroda hvatali ih i ubijali, bez sudjenja, i sa sudjenjem. A šta su oni učinili svom narodu? Najvećca gladovanja ruski narod je doživeo pod Staljinom, u sred velike žitnice Rusije. Zbog Hitlera je nemački narod okaljan za sva vremena, a zbog Milosevića srpski narod. Onda razumete moj skepticizam kad čujem parole vaskrslog Milosevića u liku Nikolića.
Nema veze što se Nikolic diči time da niko iz njegove porodice nije bio član komunista, način rada i govora im je isti. I fašisti i komunisti su ekstremisti koji imaju isti način rada. Glavna tehnika im je da je napad najbolja odbrana, demokratija im je samo sredstvo i način da dodju na vlast i da se onda ponašaju kao diktatori. Vikom i dernjavom na druge, oni maskiraju sebe i svoje mane. Kao da je što glasniji to bolji političar. Bacanjem ljage na druge oni u stvari prljaju sebe. Lik Nikolića na ekranu na meni je ostavio utisak čoveka čiji je način rada onaj bivši od starih vremena: Nekad bilo, ne ponovilo se. Ko zaslužuje pobedu? Nesumnjivo, po meni Tadić ima bolje vizije i njega i njegov način rada Evropa hoće da prihvati. Mesto predsednika nije bilo koje radno mesto, predsednika treba da pošaljemo u inostranstvo da pregovara i podpisuje ugovore. Da se podsetimo gde je Miloševic mogao da ode a gde su mu sve vrata bila zatvorena? Dok Nikolić govori o svojoj budućoj ekonomskoj vezi sa Rusijom, Tadić potpisuje ugovor sa istom tom Rusijom i sreće svetske državnike. Meni su važnija Tadiceva dela, nego prazne reči Tomislava Nikolića.
Tomislav Nikolić previše koristi parole kojima se koristio i bivši predsednik Slobodan Milošević, neugodno je da se čuje i vidi. Možda te parole odgovaraju starijim glasačima ovog podneblja. Neprestano govori kako njega drugi ogovaraju, a on njih ne, a zatim u istom dahu krene u bacanje ljage na svoje politićke protivnike, naziva ih izdajicama naroda, i optužuje za saradnju sa kriminalcima. Ako ima dokaza za bilo koje nedelo, zasto onda to to ne preda sudu? A ako nema dokaza neka ćuti, klevetanje je zakonom zabranjeno. Zar ne shvata da bacajući ljagu na svoje političke protivnike time u stvari prlja sebe.
Tomislav Nikolić govori o ponosnoj Srbiji, a zaboravlja da samo bogata Srbija može da bude ponosna i nezavisna. Srbija iz koje mladost beži u svet, u kojoj penzioneri i siromašni ne mogu da prežive ne može i ne treba da bude ponosna Srbija. Srbija u kome je većina naroda siromašno nema razloga da bude ponosna, naprotiv. Zar pored svih prirodnih bogatstava Srbije da budemo gladni i siromašni? Samo naivna osoba može da se ponosi time. Srbija koja je do jučer bila broj jedan na Balkanu i u istočnoj Evropi sada gleda kako je pretiču Rumunija, Madjarska, Bugarska, Poljska. Uzrok tome bila je pogrešno vodjena politika izolacije u koju nas je ubacio tadašnji predsednik Slobodan Milosević. Iste parole koje je tada koristio Milošević, sada koristi Nikolić. Brine me da je jedan kandidat sa takvim političkim programom mogao da dodje u izborno finale.
Nije Srbija Amerika, Rusija, Nemačka da može da diktira evropi i svetu pravila igre. Srbija po svom značaju, svojoj veličini i snazi to ne može. Više treba Evropa nama, nego mi njima. Da se podsetimo kolika je ukupna proizvodnja i ekonomska snaga Srbije. Evropska unija odavno ima preko 500 miliona stanovnika a puno je veći i prosečna proizvodnja i prihod po glavi stankovnika. Srbija nema ni deset miliona stanovnika, manje nego grad London ili Njujork, a da ne pominjem prosečni prihod i proizvodnju. Mesto Srbije u svetu je srazmerno njenoj veličini. Jednostavno merilo veličine jedne zemlje i njen uticaj u svetu se meri brojem stanovnika i ekonomskom snagom te zemlje. Ma koliko mi to želeli dok je god Srbija siromašna i slaba, realno je da treba da zna svoje mesto i da ne može da traži mesto giganta u evropskoj i svetskoj politici. Kompromis i saradnja je potrebna svima za dugoročni uspeh, kako velikim tako i malim državama. Konflikt puno košta, da se ne prisećamo u blisku tešku nam prošlost kada smo prkosili celom svetu, njima u inat a nama na vrat. Ukoliko Tomislavu Nikoliću to nije jasno, onda on nije čovek za predsedničku stolicu. Neka sedi, ponosan i neka prkosi Evropi i svima u inat, a sebi za vrat. On će biti i ostati lokalni političar lokalnog značaja. Interes srpskog naroda nije da bude u izolaciji, nego da bude sa ostalima narodima. Sve što je dobro za sve ostale male i velike narode evrope, nemce, švedjane, italijane dobro je i za nas srbe. Narodna mudrost je velika, baš kao i njegove umotvorine. Narodna poslovica kaže da prazno bure najviše lupa, i da umiljato jadnje u dve ovce sisa, a tvrdoglavo ni u jedne. Nće narod da padne na sitne provokacije ovog lokalnog populističkog političara koji zna i ume da kleveta, ali ko zna dal zna da radi. Lako je iz daljine kritikovati, ako posmatramo one koje rade sa sigurne udaljenosti i ne dozvoljavamo da nešto radimo i time rizikujemo da sami budemo podvrgnuti kritici. Ne kažem da je kandidat Tadić mnogo dobar, ali Tadić je svakako bolji u ovoj konkurenciji. Predsednički kandidat Nikolić je delovao vrlo providno i neubedljivo svojim parolama i neosnovanim klevetanjem vladajuće koalicije. Da citiram deo iz pisma Tomislava Nikolica predsedniku Putinu.
"Napaćena Srbija je u Vama i Ruskoj federaciji uvek imala iskrenog prijatelja i saveznika."
Jel se to meni samo čini ili je Tomislav već zaboravio kako je Rusija 1999 zbog obećane šake dolara okrenula glavu dok nas je NATO bombardovao? Koga Tomislav to laže o iskrenoj odanosti i prijateljstvu? A ako laže sada, ko garantuje da ne laže i za sve ostalo što kaže? Narodna poslovica kaže da ko laže taj i krade. Cinjenica je da sve države vole prvo sebe i svoj interes, pa onda ostale. U tome i Rusija nije izuzetak i ne uzimam joj za zlo. Ali suvišno je onda govoriti o nekom iskrenom prijateljstvu i savezništvu. Kakav je to saveznik koji te ostavlja na cedilu da te bombarduju?Da citiram deo iz pisma Tomislava Nikolića gradjanima Srbije.
"Gradjani, koji su za pravedno društvo jednakih šansi svih generacija. Gradjani, koji hoće poštenu i odlučnu vlast, a ne korumpirani režim. Hoću da budem predsednik pravedne, ponosne i odlučne Srbije, predsednik svih gradjana."
Svi gradjani su za pravdu i poštenje, sve dok ne dodje do sukoba ličnih interesa. Svi gradjani žele poštenu vlast, osim ako im to nije u korist. Kao programiran Nikolic ponovo pominje ponosnu Srbiju, kao da se od toga može živeti. Po čemu on to zaključuje da je on garant poštenja a ne protivnik? Ima li dokaze protiv nekoga? Zašto onda ne ode na sud i ne prijavi to? Kako to da nije protestvovao kad je Milošević besplatno dao Kariću i Mobtelu licencu za mobilnu telefoniju u Srbiji? Sadašnja vlast je za prodatu licencu uzela preko 300 miliona i te pare stavila u budget. Zar zaista medju radikalima nema osudjenih, nasilnika i kriminalaca? Po rečniku koji koriste mislim da su svi takvi, daleko su od kulture, čojstva i junaštva, a kamoli poštenja. Naravno, u svakom žitu ima kukolja i ne mogu sve da okrivim da su kriminalci.Svaka vladajuća stranka je po definiciji režim, pa ako i radikalna stranka dodje na vlast postat će režim. Ja nigde ne vidim kako to gospodin Nilkolić misli da spreči da njegova buduća vlast postane korumpirana? Zar oni nisu ljudi od krvi i mesa? Jesu li vakcinisani od ljudskih bolesti i slabosti? Nigde ne kaže kako on to misli da unapredi Srbiju već samo vrši osobne napade na svoje protivnike. Poslednja decenija istorije radikalne stranke je i prljava istorija saradnje sa Miloševicevom vlasti o kojoj mudro ćuti. Ja tu samo čujem i vidim parole, fraze koje me bolno podsećaju na blisku prošlost, sankcije i eksplozije bombi. Ovaj čovek je pun praznih lažnih reči bez pokrića koje zna da nikada neće ispuniti. Svi političari ulepšavaju i obećavaju manje i više, a poneki i otvoreno lažu. Na zapadu se obično desničarske partije na izborima pozivaju na rodoljublje, moral i poštenje. Sve ono što ne poseduju, a znaju da narod voli da čuje. Većina tih desničarskih političara su više puta odsedali u zatvoru zbog raznih kriminalnih radnji, od plačke, prevare do reketašenja, otimačine i nasilja. Demokratsko pravo im dozvoljava pravo da glasaju, i da budu izabrani bez obzira na njihovu prošlost. Ako na tu slučajnu podudarnost dodam i način na koji on i njegovi partijski kolege komuniciraju u javnosti i skupštini- uvredama i psovkama pitam se kako je ovaj čovek uopšte došao dovde? Ko ga je pustio? Odakle?
Mislim da će izbor za predsednika Srbije ovog puta biti dosta lak zadatak i verujem da će narod i ovog puta kao i pre četiri godine da izabere najboljeg predsedničkog kandidata - Borisa Tadića.