Izbori 2008

Razmišljanja: Predsednički izbori 2008
Prodje nova godina, nema više slavlja i veselja i evo nam jedan ozbiljan povod za razmišljanje: Izbori 2008. Opet je došlo vreme da se birači Srbije odluče ko će da bude kapetan ladje i ko treba da vodi ovaj brod u toku sledećeg mandatnog perioda.

Plate i penzije su se počele redovno da se isplaćuju, političari posećuju sela i dele starcima namirnica u nadi da će dobiti jos po neki glas i da je glasačko telo baš samo telo, bez glave i pamćenja šta ga je sve snašlo u zadnje 4 godine. Gde su ti političi bili dosada tolike godine? Kako se zove godišnje doba kad se pojavljuju političari? Doba izbora.

Tu i tamo se opet počinje popravka davno zaboravljenog projekta puta ili nekog drugog objekta infrastrukture. Istorija se ponavlja, sve me podseća na vreme kad je Miloševic bio na vlasti kada je država funkcionisala samo pred izbore. Tada je inflacija držana pod kontrolom a plate i penzije su isplaćivane novcem bez pokrića. Farba je jeftina sirovina, a štampariju vlada već poseduje.

Bilo nekada sad se pripoveda, situacija je ovakva kakva je. Devetoro izabranih koji veruju u sebe su se stavili na raspolaganje biračima i sada se trude svim silama da ubede birače da su baš oni rešenje za biračku bolju budućnost. Na listi su i pojedinci kojima je već odavno izašao krajnji rok upotrebe i koji nemaju rešenje za probleme koje donosi budućnost.
Poslovna porodica Karić zna da sa vlašcu dolazi i mogućnost da se zaradi još veći novac i sa sigurne razdaljine finansira jos jedan pokušaj da dodje na vlast. Ovoga puta njen predstavnik i izborni kandidat je pripadnica lepšeg pola Milanka Karić.Uz mogućnost da dodju na najvišu stolicu Srbije došla bi im mogućnost da se vrate u Srbiju.

čak su i pojedinci osumnjičeni za veze sa zemunskim klanom na listi, klanom koji je izmedju ostalog umešan u ubistvo bivšeg predsednika vlade Srbije Zorana Djindjića. To je prava demokratija kad baš svako može da izadje i bude predsednički kandidat. I Amerika može da nam pozavidi na nivou demokratije koji smo vrlo brzo dostigli. Možda vam to sve govori o nivou naših politicara i njihovih glasača. Umesto da ključno pitanje izbora bude budućnost srbije ma kolika bila, naši politicari i medije još uvek postavljaju Kosovo kao ključno pitanje i rešenje svih srpskih problema. Jeste Kosovo nama problem, al nije rešenje ako ga zadržimo već je rešenje da ga se otarasimo zajedno sa milion i po neprijateljski nastrojenih albanaca. Ako do sada nismo uspeli da ih ubedimo da im je lepše sa nama nego da su u Albaniji, nećemo ih sigurno ubediti pendrecima i puškama. Evropa i svet neće da dozvole da ih oteramo sa Kosova, a da ih pustimo da i dalje nose srpski pasoš i da može da se sele po celoj Srbiji isto nije neko rešenje. Lepo je magarcu bez samara, a srbima u Srbiji zivot bez siptara.
Problema uvek ima, samo vremenom promene oblik. Uslovi će biti bolji nego da smo pod sankcijama i da odvajamo pare za vojsku i policiju koja bi kontrolisala Kosovo.

Bilo naše ili njihovo ali u Kosovu je sada velika većina stanovnika albanskog porekla, neprijateljski nastrojenog prema Srbiji i srbima. šta ce nama neprijatelj u sopstvenoj kući?
Danas se lakovernima obećava zadržavanje Kosova u granicama Srbije. Ne govore kojim snagama misle da to ostvare i zašto to onda već nisu uradili ako to već mogu? Da bi se suprotstavio moćnim neprijateljima treba prvo da stekneš moćne prijatelje, a kakve mi prijatelje imamo videli smo za vreme bombardovanja NATO:a 1999. A ko želi šiptare u zajednici sa Srbijom i srbima? Oni očigledno neće sa nama. Kakva je to bračna zajednica zasnovana na prisilnom zajedništvu samo jedne strane?


U Srbiji vlada bela kuga, radjamo se sve manje, a umire se i iseljava sve više. U isto vreme Kosovo je u vrhu Evrope što se tiče nataliteta. Danas su albanci većina u Kosovu, a ako se ovako nastavi sutra će to biti i u Srbiji. Da li vi to zaista želite? Sa pasošem srbije svaki kosovski albanac moze da se naseli i u Niš, Novi Sad, Kruševac, Beograd. A ako kada udjemo u Evropu opet isto. U Evropi vlada sloboda kretanja stanovnika, para i robe. Birajte: kancer, kuga ili kolera, šta želite? Ako se u telu pojavi gangrena ili rak, jedino je još amputacija nada za lek pre nego se bolest proširi po telu.

Onima kojima su izbori dojadili i kao rešenje pozivaju kralja i monarhiju poručujem da kralja ne možes smeniti ako nije po ukusu, predsednika možeš. Jeste da izbori koštaju para, al pravo naroda na izbor i treba da košta. Iskustvo poslednjeg stoleća kaže da ipak od svih dosadašnjih političkih sistema demokratija se je pokazala kao najbolja alternativa.

Lista kandidata za predsednika Srbije:
  1. Tomislav Nikolić  [Srpska radikalna stranka]
  2. Jugoslav Dobričanin  [Reformistička stranka]
  3. Boris Tadić  [Demokratska stranka]
  4. Velimir Ilić  [Nova Srbija]
  5. Ištvan Paštor  [Madjarska koalicija]
  6. Marijan Rističević  [Narodna seljačka stranka]
  7. Cedomir Jovanović  [Liberalno demokratska partija]
  8. Milutin Mrkonjić  [Socijalistička partija Srbije]
  9. Milanka Karić  [Pokret snaga Srbije]
Koga izabrati? Kojim putem krenuti? Put Evrope i neizvesnosti ili već dobro poznate staze ekonomskog kolapsa i konflikta sa komšijama i raznomišljenicima: muslimanima, hrvatima, kosovskim šiptarima, crnogorcima. Ovaj dosadašnji put konflikta je oterao čak i crnogorce iz zajedničkog saveza sa srbima. Cinjenica je da nas je Kosovo dosada koštalo puno para, prvo kroz razne doprinose za nerazvijeno područje, a zatim kroz cenu rata vojske i policije. Ne treba zaboraviti da ako nam Kosovo ostane u paketu nam ostaju i šiptari. Vredi li ga onda zadržati u granicama Srbije, koju cenu ste spremni da platite? Ja bih lično od dva zla birao najmanje, a to bi bilo onaj predstavnik koga Evropa prihvata, ko nas vodi u mir i u Evropu, a ne odvaja od Evrope i vraća na put konflikta i rata. Rezultat politike konflikta koju je vodio Slobodan Miloševic smo već videli.

Bratislav Stanković